Форум београдских гимназија дуже време упозорава Министарство просвете, науке и технолошког развоја да је неопходно до краја испланирати све кораке у процесу реформе гимназије, да се не сме срљати пре него што се сви уверимо да ће имплементација нових наставних програма дати жељене ефекте и стварно унапредити квалитет наставе у истим. Најбољи пример како једна, можда и добра, идеја може наићи на потешкоће током саме реализације је помпезно најављиван пројекат увођења електронских дневника у српске школе, који је данас под великим знаком питања због поступка који према Министарству просвете, науке и технолошког развоја спроводи Повереник за информације од јавног значаја. Moгући крах пројекта електронских дневника је још један показатељ да је приликом планирања и увођења промена, макар оне биле и козметичке, неопходно консултовати све релевантне чиниоце, на шта је Форум и апеловао претходних месеци када је реч о реформи гимназија.
Извор: Блиц
Док родитељи у Хрватској страхују да неће смети да гледају оцене своје деце без њиховог одобрења, код нас им можда неће бити омогућен приступ е-дневнику!
Општа уредба Европске уније о заштити података коју је Европски парламент усвојио 14. јуна 2016. године (Генерал Дата Протецион Регулатион – ГДПР) ступила је јуче на снагу.
Према писању хватских портала, осим што се предвиђају драконске казне за компаније и институције, и школама се прописује дужност да штите податке ученика. Такође, њоме се спушта доња старосна граница за одлучивање о властитим подацима са 18 на 16 година.
„То значи да родитељи 16-годишњака не смеју без дозволе свог детета да оду у школу и погледају оцене, изостанке и друге податке о школовању свог детета. Уредба о заштити података прописује и да на огласним таблама у школама више не сме да буде јавног објављивања имена, на пример за упис“, пише на сајту „24сата.хр“.
Какав утицај ова уредба има и да ли овако нешто може ускоро да се очекује у Србији, питали смо помоћника генералног секретара сектора за надзор повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Златка Петровића.
– Ова уредба представља страни правни пропис пошто нисмо у Европској унији и она код нас не може имати непосредну примену. За сада утиче само на наше компаније које имају кориснике на подручју Европске уније – прича он.
Ситуација је нешто другачија када је реч о забрањивању родитељима да виде податке о школовању деце старије од 16 година.
– Одредбама нашег породичног закона прописано је да родитељи имају право да добију сва обавештења о детету од образовних установа, ако је дете под родитељским старањем. Поводом старосне границе за пристанак за обраду података, коју уводи ГДПР, она је прописана за нуђење услуга информационог друштва детету, а не за увид у оцене. ГДПР прописује старосну границу од 16 година, која се може законима чланица ЕУ снижавати до 13 година – објашњава Петровић и додаје да ће се законодавство Србије усклађивати са европским законима, али да то не мора да значи да ће деца моћи да забране родитељима увид у оцене.
